Ćava: Ni bliže ni lepše

        Nadomak grada, na oku, uz put. Brdo Ćava gleda na Kraljevo iznad sela Metikoši, sa leve strane puta za Goč. Najpoznatija zelena dijagonala na ivici gradskog horizonta prema Goču pripada brdu Ćava.

   Nedavno sam upoznala ovu prirodnu lepotu nadomak samog grada. Tek onako, da se negde pokrenemo, krenuli smo put Ćave. Većini nas je to bilo prvi put. Samo Minja, najstariji od nas je znao kuda idemo i mudro je ćutao. Iz Jovca, odakle smo mi krenuli, vodi dobra kozja staza direktno na brdo i to je, kaze Minja, najkraca staza.  Malo uzbrdo, malo kroz hrastovu šumu, brzo smo izašli na otoreno, i počeo je da se iscrtava gradski horizont.

 

Druga polovina puta vodi po kosini koja se vidi iz grada. Taj deo Ćave je najlepši. Čist prostor, širok vidik, procvetale livade, kuće u podnožju, grad u daljini. Minja je i dalje mudro ćutao i uporno govorio idemo gore. Uz put su nas prolazili momci sa biciklama kojima nije teško da ih guraju uzbrdo.

 

A na vrhu Ćave iznenadjenje. Mala zaravan sa fenomenalnim vidikom od 360 stepeni.

Taman kad smo stigli,sunce počinje svoju predstavu na zapadnom horizontu samo za nas. Naravno , sada Minja ima glavnu reč. Svako brdo, prevoj, planinu i sliku na horizontu sa Ćave je pokazao. Slušali smo i fotografisali dobra dva sata. Skroz prema Vrnjačkoj Banji i niz Moravu, vide se Koševi na ulazu u Kruševac. Pa onda bliže Banji, Trstenik, Banja i sva sela.

 

Ratina, Dragosinjci, Metikoši, Kraljevo, pa sve uokolo, Troglav, Stolovi, Studena planina, Goč i ceo krug obiđosmo stojeći na jednom mestu,

 

Popodne provedeno na ovom planinarski izazovnom brdu ispunjeno je divnim utiscima koje sam kroz priču i fotografije poželela da podelim sa vama. I povratak sa Ćave je jednako izazovan. Okrenusmo drugim pravcem, ka selu Jovac. Naravno neizbežna Minjina priča učinila je ovu avanturu nezaboravnom.

  

 

 

Tekst: Svetlana Krdžić
Fotografije: Zoran Maričić i Dara Miletić