Kada upitate meštane sela Godačica, gde je gornja Godačica, oni vas upute "do crkve pa uz brdo,desno". Pa hajdemo onda " desno pa uzbrdo"!Krivuda put pored malog potoka, obrastao vinobojkom, kroz bagremovo grmlje i plave zvončiće.
Svuda okolo miriše na šljive i šipurak, a po putu sunce šara tamne pruge.
Slučajni susret sa bezopasnom zmijom smukuljom, ulepšao je popodne na gledićkim obroncima.Bez straha nas je posmatrala, a onda polako produžila svojim putem. I dalje idemo putem na gore gde se na većim visinama osećaju hladnije vazdušne stuje.
Odjednom ispred nas puca pogled na otvorene livade u pravcu Kraljeva. Blaga pokošena i osunčana visoravan, pozva nas da zastanemo i odmorimo.Sasvim levo Željin, pravo Stolovi, desno Kotlenik. U dolini reke Godačice obrisi manastira Sv. Dimitrije.
Jedna vredna porodica živi u samom centru ove lepote. Radivojka i njen muž nisu napustili svoje ognjište i sišli u ravnicu. Osim njihove ima još po neka kuča, po neka krava i po neko stado ovaca. Šljive u Radivojkinom voćnjaku su rodile, toliko da su grane pale do zemlje. "Nije daleko da siđem do crkve."kaže Radivojka,"kad mi nešto treba, ja uzvarim mleko i čas nizbrdo!". Nama je trebalo oko sat vremena hoda samo uz brdo.
Pored njihove kuće prolazi obeležena planinarska staza i planinari rado svrate do njih. Uvek budu lepo dočekani i lepo posluženi. Osvežismo se i nas dve kod Radivojke. Kafa, ratluk i poznata godačička rakija su se podrazumevali. Napravismopo neku fofografiju, natočismo hladne vode na česmi i nazad niz brdo.Opet jedan sat pešačenja nazad, kako reče Radivojka "čas".
U varošici gde smo ostavile auto napravismo pauzu u crkvenoj porti i tu naiđosmo na retkost. Retko bogato rodio dren, zdravlje na dlanu.
Ubrasmo po neki plod da probamo i ponesemo "da se ima".
Uživam da obilazim ovakve sokake i zaboravljene zaseoke. Svaki predeo ima svoju čar.
Prošetajte i zapišite, da se ne zaboravi.
Vaša Caka.
Tekst i fotografija Caka.
Tehnička obrada Dara.
Predivno! 😁
ОдговориИзбриши