U savršenom danu, savršena ekipa nas kraljevčana, ljubitelja planina i avanture, kreće ka Nišu i Suvoj planini. Naš cilj je Trem, 1810 metara visoka stena ispod oblaka.
Većina nas je na Tremu bila zimi, nekolicina tokom leta a dobar deo tek prvi put. Ja sam na ovom mestu bila tokom zime i u sećanju mi je ostala slika teškog uspona i guste magle.
Na početku našeg puta reče Mile Drobnjak, naš najstariji član: sunce je na dvojci, nema kiše i tako i bi. Divan prvi dan septembra, plavo nebo sa ponekim oblakom, zrele mukinje, mirišljava aroma planinskih trava i pogled u beskraj. Nije bilo lako izaći od planinarskog doma na Bojaninim Vodama do vidikovca kod Devojačkog Groba. Skoro dva sata neprekidnog uspona su nas dobro izmorili. Na drvenom obeležju na ovom mestu piše da do vrha Trem ima 4 kilometra ili sat i po hoda. Odavde do večnosti rekoh ja u sebi ali skupih hrabrost i zagledah se u pravcu obeležja. Plavkasta stena u oliku ajkulinog peraja para nebo na plavom horizontu. Sunce se taman naslonilo na liniju ivice stene pa izgleda nestvarno blizu.
Kolona spremnih kreće brzo prema vrhu a nas nekolicina sporijih koračamo polako uz vidni napor zbog oštrog uspona i vrućine. Svakih dvadestetak metara zastajem da povratim dah i opet krećem dalje ne gledajući uvis, ka vrhu.Naš vodja Zoran Novković nas hrabri i kaže da ćemo uskoro biti nagradjeni najlepšim panoramskim pogledom.
Neki su se već popeli na vrh,neki se i vraćaju sveži, kao da su se popeli na peti sprat neke zgrade. Ja i moja drugarica Stoja smo predale bitku protiv planine na polovini uspona. Trem zaslužuje mnogo spremnije planinare od nas ali ništa manje nismo uživale u planini. Sve je zeleno i rascvetalo iako je prvi dan septembra. Divlje plave viole, planinski jeremičak, kameniti pelin, genicijane, zvončići, vilino sito... Ovde sam prvi put videla biljku do koje se pravi Uvin čaj. Sitna biljka sa kožastim listovima i jarko crvenim bobicama daje posebnu živost kamenjaru po kojem raste. I crvene cvasti čuvarkuće blistaju na belim stenama.
Najlepši ukras ove planine su tamnozeleni grmovi biljke mukinje, srodnika oskoruše i aronije, koja je svojim crvenim bobicama i oblikom ulepšala sliku Suve planine.
Nisam tužna što se nisam popela na vrh Suve planine. Naprotiv, ponosna sam sto sam stigla i do polovine. Uz pomoć slika i priča ostalih planinara upoznala sam i vrh Trem kao da sam bila gore. Upoznala sam u povratku i zanimljivu skupinu planinara iz Beograda. Njihov vodič ima puno uspomena iz Kraljeva iz vojničkih dana pa je povratak u podnožje Trema protekao u šali i prijatnom razgovoru.
Ja i Stoja smo naše drugare posmatrale u povratku kako se od raznobojnih jedva vidljvih tačkica koje se spuštaju niz padinu, pretvaraju u figure i likove, kako se približavaju. I navijale smo kao da prolaze kroz cilj neke važne trke.Svi vidno umorni ali zadovoljni odmorili smo na Devojačkom grobu skoro sat vremena.
Povratak u Kraljevo uglavnom smo prespavali. Ali svakom od nas na usnama je bio osmeh a u očima ponos.
Zabeležila Svetlana Krdžić
Fotografije Svetlana i članovi savršene ekipe
Većina nas je na Tremu bila zimi, nekolicina tokom leta a dobar deo tek prvi put. Ja sam na ovom mestu bila tokom zime i u sećanju mi je ostala slika teškog uspona i guste magle.
Na početku našeg puta reče Mile Drobnjak, naš najstariji član: sunce je na dvojci, nema kiše i tako i bi. Divan prvi dan septembra, plavo nebo sa ponekim oblakom, zrele mukinje, mirišljava aroma planinskih trava i pogled u beskraj. Nije bilo lako izaći od planinarskog doma na Bojaninim Vodama do vidikovca kod Devojačkog Groba. Skoro dva sata neprekidnog uspona su nas dobro izmorili. Na drvenom obeležju na ovom mestu piše da do vrha Trem ima 4 kilometra ili sat i po hoda. Odavde do večnosti rekoh ja u sebi ali skupih hrabrost i zagledah se u pravcu obeležja. Plavkasta stena u oliku ajkulinog peraja para nebo na plavom horizontu. Sunce se taman naslonilo na liniju ivice stene pa izgleda nestvarno blizu.
Kolona spremnih kreće brzo prema vrhu a nas nekolicina sporijih koračamo polako uz vidni napor zbog oštrog uspona i vrućine. Svakih dvadestetak metara zastajem da povratim dah i opet krećem dalje ne gledajući uvis, ka vrhu.Naš vodja Zoran Novković nas hrabri i kaže da ćemo uskoro biti nagradjeni najlepšim panoramskim pogledom.
Neki su se već popeli na vrh,neki se i vraćaju sveži, kao da su se popeli na peti sprat neke zgrade. Ja i moja drugarica Stoja smo predale bitku protiv planine na polovini uspona. Trem zaslužuje mnogo spremnije planinare od nas ali ništa manje nismo uživale u planini. Sve je zeleno i rascvetalo iako je prvi dan septembra. Divlje plave viole, planinski jeremičak, kameniti pelin, genicijane, zvončići, vilino sito... Ovde sam prvi put videla biljku do koje se pravi Uvin čaj. Sitna biljka sa kožastim listovima i jarko crvenim bobicama daje posebnu živost kamenjaru po kojem raste. I crvene cvasti čuvarkuće blistaju na belim stenama.
Najlepši ukras ove planine su tamnozeleni grmovi biljke mukinje, srodnika oskoruše i aronije, koja je svojim crvenim bobicama i oblikom ulepšala sliku Suve planine.
Nisam tužna što se nisam popela na vrh Suve planine. Naprotiv, ponosna sam sto sam stigla i do polovine. Uz pomoć slika i priča ostalih planinara upoznala sam i vrh Trem kao da sam bila gore. Upoznala sam u povratku i zanimljivu skupinu planinara iz Beograda. Njihov vodič ima puno uspomena iz Kraljeva iz vojničkih dana pa je povratak u podnožje Trema protekao u šali i prijatnom razgovoru.
Ja i Stoja smo naše drugare posmatrale u povratku kako se od raznobojnih jedva vidljvih tačkica koje se spuštaju niz padinu, pretvaraju u figure i likove, kako se približavaju. I navijale smo kao da prolaze kroz cilj neke važne trke.Svi vidno umorni ali zadovoljni odmorili smo na Devojačkom grobu skoro sat vremena.
Povratak u Kraljevo uglavnom smo prespavali. Ali svakom od nas na usnama je bio osmeh a u očima ponos.
Zabeležila Svetlana Krdžić
Fotografije Svetlana i članovi savršene ekipe
To je prica iz ociju Svetlane koja mora sve da vidi, sve da pronadje sve da snimi a oci su plave i toliko duboke da se u njih smeste sve prirodne lepote nase zemlje.
ОдговориИзбриши