Retko se sreće planinar sa toliko volje i snage. Nikola je iz srca planine, živi u selu Donji Dubac u podnožju planine Čemerno u lučanskoj opštini. Do skoro mu je društvo pravila majka a sada je ostao i bez nje.
Nedavno je sa Pk Železničar Kraljevo bio na planinarskoj akciji Ravna Gora-Rajac. Za njega je ovo obična šetnja. Ispričasmo se ja i Nikola o svemu i svačemu, najviše o njegovim doživljajima iz planine. Za Nikolu nije ništa bilo da ustane u dva ujutro da bi stigao do autobusa i otišao na posao. A radio je Nikola u firmi za platu i zaradio penziju. I to ne jednoj nego nekoliko. I uvek je putovao rano na posao i nikad nije zakasnio. Od njegove kuće do autobusa ima oko šest kilometara.
Od sela gde Nikola živi, pa preko planine Čemerno često ide u Tolišnicu kod rodjaka, a to je tri sata dobrog hoda kroz šumu . U šumi je sretao i medvede, video je majku sa mečetom, ali izdalje. Nije mi baš svejedno, kaže Nikola, zaigra srce od zorta. U planinarskom klubu je već neku godinu retko ide na akcije, dva do tri puta godišnje. Daleko mu je iz sela da dodje do Kraljeva. Samo baš kad se dobro organizuje i kad ne pravi ćumur, pridruži se planinarima.
Nikola odlično poznaje planine u svom kraju:Troglav i Čemerno. Tamo gde mu je kuća je mnogo lepo, ravno mesto, kaže , kamion da se okrene. Uz priču ja i Nikola se dogovorismo da ga nas nekolicina posetimo. Ima lepih staza za obeležavanje za neke buduće akcije.
Ima čak i pećina blizu Tolišnice u kojoj žive slepi miševi. Bio bi presrećan da može da nam pokaže lepote svog rodnog kraja.
Nikola trenutno boravi u Mataruškoj Banji .Ostavio je svoju kuću na neko vreme i pobegao od samoće. A samo kratko vreme i neobavezna priča na stazi naveli su me da napišem ovaj tekst. Veliki tihi čovek, koji otežano hoda zbog povreda na radu, i ne koristi levu ruku, ničim nije pokazao da mu je teško ili da se umorio.
Kretao se po strani ,najčešce sam, i ćutke.
Ja sam se sa Nikolom Tadićem, kako se on preziva, već družila na nekoliko akcija i uvek smo rado čavrljali. Život je hteo da ostane sam ali ne mora da bude nevidljiv i zaboravljen. Veliki je to ljubitelj prirode i planinar. Inače smo spremni da ovakve ljude zaobidjemo.Ništa Nikoli ne treba osim ljudske reči i društva da malo razbije samoću i podeli svoje doživljaje.Rado će onako hramajući da pregazi Čemerno samo da bi mi pokazao Radovića pećinu u Tolišnici.Telesni hendikep ga nije slomio, jači je Nikola od planine.
Tekst i fotografije Svetlana Krdžić
Posvećeno svim hendikepiranim planinarima.
Dovoljno je reci da je se lepo druziti sa Nikolom. Druziti se sa njim kao da nema fizicki nedostatak jer vas to druzenje nicim ne opterecuje.Mogao bih sa Nikolom obici mnogo planina bez ikakvih problema.Hvala Svetlani sto mu je posvetila blog jer on zasluzuije vise.Nesalomiv je.
ОдговориИзбриши