U varošici Ušće, pedestak kilometara udaljenoj od Kraljeva, grupa entuzijasta i zaljubljenika u planine za kratko vreme je napravila pravi bum. Koristeći popularnu društvenu mrežu fejsbuk za popularizaciju planinarenja među mladima u Ušću, za manje od dva meseca okupili su preko trista članova .Ušće je sa svih strana okruženo planinama a najlepša od svih je Žaračka planina .Sa juga i zapada je oivičena rekom Ibar, sa severa Studenom planinom, sa istoka Planskom i Gokčanskom rekom . Lepe slike i video zapisi koje "Planinari Ušće" intenzivno prikazuju privlači sve više znatiželjnih.
U okviru svog godišnjeg plana akcija PK Železničar Kraljevo je 28.oktobra ove godine organizovao promotivnu šetnju pod nazivom "Uspon na Žaračku planinu 2018.".Uz veliku pomoć planinara iz Ušća, nekoliko dana uoči akcije, urađjeno je osvežavanje markacionih oznaka i rasčišćavanje terena duž staze. Staza je ukupne dužine oko trinaest kilometara a najviši vrh je na 1052 metra.
Ujutro, pred polazak na stazu, u Ušću se okupio impozantan broj učesnika.Više od stodvadeset zaljubljenika sjatilo se ispred železničke stanice. Pozdravni govor Gorana Nikolića, najzaslužnijeg za popularizaciju ove akcije bio je zaista nadahnut. I sam je prijatno iznenađen brojem planinara koji su došli iz Kraljeva. Takodje su učestvovali i planinari iz Jošaničke Banje, a najvažniji učesnici su bili đaci iz osnovne škole iz Ušća i njihovi profesori. Akcijaški dan je otvorio predsednik kluba iz Kraljeva, Dragan Jovanović-Gigo.
Na početku uspon na Žaračku planinu je zaista veliki. Nekih dva kilometra vodi staza uzbrdo, kroz borovu šumu i mladi planinari iz škole su se brzo zamorili. Prvi put se sreću sa planinim i nemaju mnogo kondicije.Takođe su i moji drugovi iz kluba negodovali zbog strmog uspona na samom početku. Međutim kad se izađe iz zone šume i otvori se travnata visoravan na vidiku, nezadovoljstvu nema ni traga.
U carstvu vetrova, trave i crvene kleke, gde su vidici bez granica, svi su ostali bez daha. Vrlo brzo se ona umorna dečica rastrčaše po padinama da nađu najbolje mesto za fotografisanje i selfije.I više niko nije morao da ih podstiče da idu dalje. Bili su nezaustavljivi..
A Žaračka planina u najlepšem izdanju.Tamno zeleni grmovi kleke svuda uokolo na žutoj travnatoj visoravni, upotpunjeni crvenom bojom hrastovog lišća u dubodolinama i na proplancima.Naš korak usporava gusta trava, koja godinama nije košena. Kad se penjemo ka vrhu planine, vidikom dominira
planina Radočelo, Rogozna, Čemerno, Kukavica, Kopaonik i Željin. Cela Ibarska magistrala do Biljanovca i sela Bare se vidi odozgo.
Pred vrhom, većina nas se prostrla po debeloj travi u zaklonu od vetra, među zelenim borovima .Svi počinju razgovor rečima " meni se odavde ne ide." Ni vetar koji je neprestano duvao sa istoka nije smetao, naprotiv, nekako je ulepšao doživljaj .Na vrh smo izašli najviše za potrebe zajedničke fotografije. Ovde nam se obratila Neda Đoković, koja je odrasla na ovoj planini , sa zanimljivom pričom iz svog detinjstva .
U povratku, staza vodi nizbrdo, sa druge, takodje lepe strane ove planine. Niz travnate padine, između mnogobrojnih kleka i retkih starih hrastova silazimo u pravcu Popove Reke. Mestimično staza ima strme spustove kroz gustu borovu šumu, što takođe doprinosi atraktivnosti. Na jednom od vidikovaca, gde se Ušće vidi kao na dlanu, iznenadila nas je grmljavina aviona koji je u niskom letu leteo prema Polumiru i Stolovima, niz Ibar. Mi smo ga posmatrali odozgo. Posebno je ovo bilo zanimljivo školarcima.
Ništa posle boravka na ovako lepoj planini nije teško. Uz šalu i smeh brzo smo sišli u Ušće i druženje nastavili uz obavezni pasulj i muziku. Našim domaćinima , Goranu, Radiši, Damilu, Bojani, i svima koji su učestvovali u organizaciji ove akcije neizmerno hvala na divnom danu. Želja nam je da ova lepa planina jednom postane mesto gde će se organizovati i republička akcija. Ušće za to ima potencijal.
Današnji uspon na Žaračku planinu je, zahvaljujući PK Železničar, dobio svoj "visinski pečat", trajno obeležje koje će stajati u Velikoj kafani u Ušću.
Tekst: Svetlana Krdžić
Fotografije: Svetlana Krdžić, Goran Nikolić i Snežana Maričić
Коментари
Постави коментар