U ovo neobično vreme u dvadesetprvom veku, reke, velike i male, planinske ili ravničarske, vode bitku za opstanak. Oduvek su postojale, kraj nas teku njihove vode i naš život čine kvalitetnim.
Samo saznanje da su ugrožene, da će nestati njihova lepota i divlja snaga vode biti kanalisana u metalne cevi , izaziva revolt.
Mnogim rekama se to i desilo.
Reka Brvenica, leva pritoka Ibra, krči svoj put niz Gradačku kotlinu, pored manastira Gradac..Kako kroz koje selo protiče tako se i zove. U Brveniku, ispod starog mosta, završava svoj put kao reka Brvenica. Meštani vole svoju reku i zaista je čuvaju.
Jednog letnjeg dana, hodajući pored reke, uočila sam bezbroj sitnih ribica u plićaku. Plivale su na samom ušću Zarevskog potoka. To je jedina pritoka Brvenice, koja tokom cele godine ima vode. Žuti pesak u plitkoj vodi je pružio idealnu pozadinu za fotografisanje a zalazeće sunce dodatnu pozlatu. Sitne ribice, ne veće od centimetra su bile mlađ vretenaste krkuše.
Voda reke je čista, hladna i bogata kiseonikom i predstavlja idealnu sredinu za život pastrmke, krkuše i klena. U plićacima pored obale, mlađ krkuše se sklanja od većih grabljivica , posebno pastrmke. I to potočne pastrmke, zaštićene riblje vste koja u ovoj reci uspešno opstaje.
Stojeći na starom drvenom mostu, zapazila sam jednu malu pastrmku kako nasuprot vodenoj struji pliva uz stuk vodene trave. Inače pobegnu odmah i vrlo teški ih je videti. Vešto je manevrisala oko i ispod trave, čekajući neki plen. Pravi predator sa crvenom tačkicom na leđnom peraju i sa krupnim maskirnim pegama po ledjima. Pastrmke u Brvenici mogu da porastu do dvadesetpet centimetara a ribica koju sam posmatrala nije bila veća od deset centimetara.
Tekst i fotografije: Svetlana Krdžić
Samo saznanje da su ugrožene, da će nestati njihova lepota i divlja snaga vode biti kanalisana u metalne cevi , izaziva revolt.
Mnogim rekama se to i desilo.
Reka Brvenica, leva pritoka Ibra, krči svoj put niz Gradačku kotlinu, pored manastira Gradac..Kako kroz koje selo protiče tako se i zove. U Brveniku, ispod starog mosta, završava svoj put kao reka Brvenica. Meštani vole svoju reku i zaista je čuvaju.
Jednog letnjeg dana, hodajući pored reke, uočila sam bezbroj sitnih ribica u plićaku. Plivale su na samom ušću Zarevskog potoka. To je jedina pritoka Brvenice, koja tokom cele godine ima vode. Žuti pesak u plitkoj vodi je pružio idealnu pozadinu za fotografisanje a zalazeće sunce dodatnu pozlatu. Sitne ribice, ne veće od centimetra su bile mlađ vretenaste krkuše.
Voda reke je čista, hladna i bogata kiseonikom i predstavlja idealnu sredinu za život pastrmke, krkuše i klena. U plićacima pored obale, mlađ krkuše se sklanja od većih grabljivica , posebno pastrmke. I to potočne pastrmke, zaštićene riblje vste koja u ovoj reci uspešno opstaje.
Stojeći na starom drvenom mostu, zapazila sam jednu malu pastrmku kako nasuprot vodenoj struji pliva uz stuk vodene trave. Inače pobegnu odmah i vrlo teški ih je videti. Vešto je manevrisala oko i ispod trave, čekajući neki plen. Pravi predator sa crvenom tačkicom na leđnom peraju i sa krupnim maskirnim pegama po ledjima. Pastrmke u Brvenici mogu da porastu do dvadesetpet centimetara a ribica koju sam posmatrala nije bila veća od deset centimetara.
Iako je potočna pastrmka sitna riba, u lancu ishrane u reci važi za predatora. Njena glavna hrana je mlađ i insekti.Ali zbog toga opstanak krkuše u reci nije ugrožen. Čim oseti opasnost mlađ se rasturi po plićacima i uđe u skoro stajaću vodu gde pastrmke ne zalaze. Više je doveden u pitanje opstanak potočne pastrmke u ovoj reci zbog ribolova i zbog izgradnje kuća pored obala , čime se ugrožava kvalitet vode. Ove dve riblje vrste su dovoljan razlog za još veću brigu o reci i njenoj
okolini. Nije samo reka Brvenica vredan resurs, ima još mnogo lepših i bogatijih voda ali ja ovu reku poznajem i volim.
U Brvenicu zalazi i ibarski skobalj u vreme mresta. Takodje , uz reku žive i patke, sive čaplje, bizamski pacovi, zmije ribarice, mnogo leptira a meštani su vidjali i vidre. Osim toga značajno je korišćenje vode reke za navodnjavanje useva u vreme suše. U selu Brvenica pomoću vode iz reke rade dve veće vodenice i još uvek se na stari način melje brašno.
Tekst i fotografije: Svetlana Krdžić
Коментари
Постави коментар