U duhu pobednika i uspešnog planinarskog kluba, PSK Železničar Kraljevo je obeležio i svojim članovima nedavno predstavio novu planinarsku stazu. Treća ove godine, staza "Donja i Gornja Savina isposnica - Savovo" prolazi pored najvrednijih obeležja pravoslavlja i srpskih korenova, manastira Studenica i obe isposnice. Od samog početka, kod ušća reke Savošnice u Studenicu, planinari idu stazom Svetog Save.
Kod Donje Savine isposnice, do koje se lako stiže, pravi se prva pauza. Na Savinoj česmi se obavezno uzima voda za piće i nastavlja se daje uzbrdo. Uspon je veliki i pored staze imaju klupe za odmor. Na polovini puta izmedju dve isposnice otvara se lep panoramski vidik na celu studeničku kotlinu sve do vrhova planine Radočelo. Ostatak puta vidike zaklanja šuma do same ulazne kapije Gornje isposnice. Tada se zaustavlja i dah i vreme. Svaki napor i dilema zbog strmog uspona nestaju onog momenta kad se prodje kroz ulaznu kapiju. Mermerni zid stene na kome stoji gradjevina u obliku košnice blista na suncu. Bela, vanvremenska pojava, srasla sa stenom, posmatračima oduzima dah a uliva mir, blaženstvo i spokoj. Ovde se svako dobro oseća.
Sveta Savina voda, Crkva Svetog Đorđa, Zvonik, sama isposnica, plato ispred isposnice, panorama
studeničkog kraja, Kamen želja, toplota mermernog zida, grm vinove loze koja raste iz potpornog zida,sve je na našoj novoj stazi.
Do ove tačke staza je u upotrebi od davnina a u nastavku je deo Golijske transferzale. Ispred
ulaza u Gornju isposnicu staza ide strmo uzbrdo, uz bele, mermerne zidove planine Čemerno. Sa prevoja Golo Brdo puca pogled na Željin,Kopaonik, Žaračku planinu, Stolove i ceo tok reke Studenice, nizvodno. Od ovog prevoja staza je lakša, sa blagim usponima i spustovima, kroz bogatu sastojinu graba i hrasta. Nije kondiciono zahtevna pa se većina planinara "odmori" od jakog uspona do prevoja.
Kod mesta zvanog "Tulumbići", na raskrsnici šumskih puteva , desno se skreće za selo Savovo.Više nema uspona, samo nizbrdo, običnim seoskim putem . Desetak ljudi živi u selu Savovo, kuće su rasute po planinskim čukama , daleko jedna od druge. Škola, dućan i crkva na starom groblju su skoro nestali. Ali reka Savošnica svemu daje posebnu lepotu. Divlja, bistra, planinska reka pravi je dragulj ovog kraja. Sveprisutni šum vode i bujno zelenilo obala reke su ulepšali decembarski dan. Posebno impozantno izgledaju mermerni zidovi kanjona, obasjani kasnim suncem.
Naša nova staza je oduševila nekolicinu planinara koju su prvi put krenuli na planinarenje. Reči gospodina Miomira Vukićevića "sramota je da kažem da sam ovde prvi put" su dovoljne. Da bi doživljaj bio kompletan, klub je iskoristio potencijale ovog kraja i planinarima omogućio odmor i ručak u restoranu Radočelo u Slatini, koji je neraskidivo vezan za Studenicu i obe Savine isposnice.
Tekst.Svetlana Krdžić
Fotografije: Svetlana, Dragan, Marko i Verica
Коментари
Постави коментар