Prirodni fenomen, sakriven duboko u zelenom lavirintu planine Radočelo, Košaninova jezera. Veliko i Malo, leže na oko devetsto metara nadmorske visine.
Imena su dobila po Nedeljku Košaninu, koji ih je prvi opisao i istraživao. Rođen je u Čečini, selu ispod Crepuljnika, 1874. sa zapadne strane Radočela, one koja gleda na Ivanjicu. Život je posvetio botanici, stekao naučno, univerzitetsko i akademsko zvanje. Osnivač je Botaničkog zavoda Beograd, Botaničke bašte Jevremovac i časopisa "Glasnik Botaničkog Zavoda i Botaničke bašte".
Po ovom naučniku ime nosi veliki broj biljnih vrsta, pa je u znak poštovanja njegovog rada i doprinosa nauci, period od 1918.do 1934. godine dobio naziv "Košaninovo doba". Tako je i biljnu vrstu koja raste u Velikom jezeru prvi opisao i predstavio upravo Nedeljko Košanin.
Jezera teritorijalno pripadaju opštini Ivanjica, nalaze se u Jelaku, zaravni obrasloj jelom ,bukvom i borom. Do jezera vodi dobro obeležena planinarska staza. Staza počinje kod motela Radočelo u Slatini, duga je oko pet kilometara, i nije zahtevna. U povratku postoji kružna staza, ali samo za dobro upućene, nema oznake.
Viđeno mojim očima, dve potpuno različite prirodne pojave, koje je rečima teško opisati. Dva puta sam obišla ovu prirodnu lepotu i oba puta zatekla drugačiju sliku. Prvo se nailazi na Veliko jezero tj. na busenove trave rasute po ravnici, visoke i preko metra. Stoje uspravno, svaki za sebe, a između njih ponegde zablista plitka voda. Slika tih busenova zauvek ostaje u sećanju. A tek radost otkrivanja, hodanja po njima, klizanja, upadanja u vodu, smeha, oduševljena...Hiljade slika iste površine, a svaka različita. Preovladava žutozelena boja trave i tamnozelena boja okolne šume i bistra plava boja neba.
Nedaleko od Velikog, nalazi se Malo jezero. Deli ih tridesetak metara stazice pored obale. Plitka, do dva metra duboka ogrebotina u zelenišu, elipsastog oblika, kamenih ivica koje okružuju središnji deo mekanog mulja, sa ostacima panjeva. Nauka kaže da se voda iz Malog jezera povremeno preliva u Veliko, a meštanin iz sela Dolac, na čijem se posedu i nalaze jezera, kaže, da je obrnuto. Voda iz Velikog jezera otiče u Malo, zimi nema vode a najveći vodostaj je u avgustu, kad je suša.
Kad smo mi bili, vode nije bilo ni u jednom jezeru. Najveće je pitanje ovde kako se Malo jezero dopunjuje vodom.Ne snabdeva ga nijedna reka ni potok, očigledno ni kiša, ni topljenje snega. Životinje koje smo zatekli , trpe bez vode poduže. Ovaj fenomen je takođe bio predmet interesovanja Nedeljka Košanina. U poslednje vreme sve veći broj planinara počinje da se zanima za ovaj radočelski biser.
Inače, kad je puno vode, Malo jezero je plave boje od neba koje se ogleda u njemu. Voda je prozirna, hladna, nema nijednog talasića, obale su obrasle travom, ima vodenih zmija, tritona i puno žaba. Hrabri planinari Zdravko i Goran su i plivali u jezeru. Zdravko kaže da kad se zamahne rukom kroz vodu, osećaju se tri toplotna nivoa vode. Najtopliji je pri dnu, u sredini hladniji , pa na površini opet topliji.
Radočelo je poznato stanište medveda, a oko jezera smo u mekom blatu videli i tragove. Zbog toga treba ići u grupi i biti oprezan ali svakako treba doživeti ovu jezersku tajnu.
Коментари
Постави коментар