DOLINA JORGOVANA

           Miriše Dolina Ibra, između Bogutovca i Polumira, na jorgovan i jasen, razmeće se Maj svojom lepotom. U toj dolini je tvrđava Maglič i od nje počinje najlepša planinarska staza Maglič-Gradska Kosa-Stolovi. Na početku je lako, dobro urađenom stazom do ulaznih vrata tvrđave. Zaobiđe se severna strana tvrđave, pređe se preko rova iza zidina i avantura počinje.

              Najbolje na početku je sam pogled na stazu, vidi se od početka do kraja. Takođe, na samom početku je i najlepši pogled na Ibarsku Dolinu. Gradska Kosa je naziv za levu stranu stolskog grebena iznad tvrđave koji povezuje vrh Čiker /1325 mnv/ sa vrhom  Kamarište /1375 mnv/. Staza  je srednje zahtevna, grebenskog tipa, podloga je kamena, nema sipara ili odrona, veoma stabilna i izazovna. Sastoji se od pet "grba", a druga po redu je najzahtevnija za penjanje.

                Od Magliča do vrha Čiker na Stolovima ima oko osam kilometara, većinom uspona. Pogled na  okolinu je spektakularan. Ovih dana cveta jorgovan a oko reke Maglašnice i po stranama Gradske Kose i Klečka ima ga dosta. Uz jorgovan cveta uporedo i jasen, potpuno bele boje , pa ove dve vrste dominiraju krajolikom. Jasen je prekrio kamenjare iznad Ibra, sa obe strane a duboke useke i zelene klance prekriva jorgovan. Panorama Ibarske Doline liči na razglednicu.

                     Kad se popenjemo iznad četvrte "grbe", staza zaokreće desno, prema prevoju iznad Rudače. Tu se obavezno pravi pauza, jer, ponovo počinje uspon prema Čikeru. Staza je snabdevena dobrim oznakama, povezana je putevima sa Bogutovcom, Mataruškom Banjom i Žičom.

                       Nije obavezno popeti se na vrhove Stolova. Jedna markacija deli ovu stazu na polovini i vraća ponovo ka tvrđavi. Ovaj smer vodi u reku Maglašnicu, jedinstvenu prirodnu tvorevinu, najlepšu reku u okolini Kraljeva. Njen huk se čuje čak gore do Čikera.  Voda slobodno može da se pije. Krkuše i rakovi, zmije i žabe su njeno bogatstvo. A sva je obrasla u jorgovan. Ne zna se šta je lepše, reka ili njene obale.

                          Idući, tako, niz reku, gledajući nebrojene vodopade i napere, puneći oči bojom jorgovana, uvek zamislim kraljice nekadašnje, kako su uživale u ovim lepotama. Kako kaže legenda, jorgovane su sadili kraljevi za svoje izabranice. Stadoh pored jednog i rekoh mu: "tebe je tu jedan kralj za mene posadio" Sada je to moja Dolina Jorgovana.

Svetlana Krdžić, PSK Železničar, Kraljevo